четвртак, 07. новембар 2019.

KOMUNJARA

Nije redak slucaj da ste cesto culi,narocito pri politickoj borbi i diskriminaciji,jedne ili druge strane "komunjara"
Dugo sam razmisljao na tu temu, i taman mislim da mi je sve jasno,kad ono,nije to to.Oprostite za ovo to to,al verovatno da sagovornici znaju sta su hteli reci. Ako se misli na komunistu, to danas nije popularno pa sve sto nije popularno,svakako je dovoljno pogrdno da naruzi sagovornika. Medjutim,komunjara otvara i neka druga pitanja,da li se tu ipak misli i na partizane na narodnooslobo-dilacku borbu,na Savez komunista Jugoslavije,mozda i na one,kako ih zovu, bezboznike ateiste, nevernike i druge lupezi ?
Ne znam,ali znam, ovde se ne misli na cetnike,jer oni su se borilui protiv partizana i oni su oslobadjali nesto,mada sa pogresne strane.
No, ovde se postavlja ozbiljno pitanje,na koje nacija mora odgovoriti,kako se to tako iznenada pojavila patoloska mrznja prema sopstvenoj proslosti,proslosti koju su pisali nasi preci. To mu dodje da su preci pogresili,ili su bili naterani,bili su izrodi,prevareni
da se bore za kralja i otadzbinu,moglo bi to bas da bude to.Mene ipak  muci jedno drugo pitanje, zasto se danas toliko trudimo da budemo antifasisti kad to nije To !
Zasto jedan narod ima potrebu da menja sopstvenu proslost, da li samo zbog toga sto je antifasisticka borba svih narod bivse nam drzave Jugoslavije, sirila bratstvo i jedinstvo i gradila nadnacionalni identitet svakog pojedinca.Da li su danas na sceni upravo potomci nekadasnjih kvislinga sto direktno,sto indirektno saradnici Hitlera i drugih fasista, ili je u pitanju pogresno primenjena sloboda coveka u demokratskom okruzenju. Da li narodi nekadasnje drzave Jugoslavija,jos uvek tragaju za sopstvenim identitetom, isticuci pripadnost vecini ( naciji ) na taj nacin iskazuju patriotizam,koji se na kraju pretvara u nacio-fasizam,vracajuci se u proslost,primenjujuci netoleranciju prema drugim narodima u regionu, velicajuci sopstvene zrtve na racun tudjih. Dakle, unutrasnje neistomisljenike nazivamo komunjare,ma sta to znacili,dok druge narode mrzimo po osnovu verske pripadnosti,mada to nikad ne priznajemo, pravdajuci se tako da smo  mi Srbi, sirokogrudan narod,da je krivica kod drugih.
Posebno je zabrinjavajuce sto olako prihvatamo teoriju zavere, koju nam prodaju kvazi intelektualci, kao svi nas mrze samo zbog toga sto smo Srbi, servirajuci nam istoriju i slavnu proslost,vise u mitu no u realnom svetu. Kazu svi narodi bivse nam drzave Jugoslavije  su bolje prosli,a nikad nece reci da bas Srbi-Srbija, kao jedna od aktera raspada Jugoslavije se ne moze pohvaliti svojom nevinoscu.
Ide se toliko daleko da se stalno govori o duplim arsinima od strane evropskih i svetskih instuitucija. cini se nepravda Srbij samo zbog toga sto negde, u nekim lozama, je odluceno da se unisti pravoslavlje, naivan narod to prima zdravo za gotovo. Velicaju se ratni zlocinci kao heroji,negira se genocid u Srebrenici, vesto se izbegava da se konacno suocimo sa tuznom prosloscu.
Kad se udje u genezu dogadjaja na vlasti u Srbiji,a mahom i drugim republikama su upravo oni koji su bili zagovornici rata i zlocina i kako ocekivati drugo resenje.

Bila bi velika greska ne spomenuti crkvu i druge verske zajednice,koje nisu iskoristile svoj uticaj, kao poslednji autoritet u narodu da sprece bar ono sto se spreciti moglo. SPC je u nekim slucajevima direktno dala svoj blagoslov onima koji su cinili zlocine, pravdajuci se time da smo pred bogom svi isti, kakve li ironije. O uticaju religije na nasu tragediju nikad se ne raspravlja, to je tabu tema. To je upravo drustveni fenomen koji me posebno zabrinjava, cije posledice svakog dana oseca ceo svet, ali se preko tog elegantno prelazi, valjda se plasimo Boga,da kazemo,vera u tebe ce nas u dogledno vreme sve unistiti. Znam, svi koji su optereceni bozijom voljom nemaju hrabrosti da prosire svoje horizonte, jer mogli bi postati verski revizionisti, koji ce svakako zavrsiti na lomaci.

Vratimo se mi komunjari, nasoj osnovnoj temi, koja je bila samo povod za sirenje mrznje prema neistomisljenicima,drugoj politickoj opciji,pripadnosti drugom narodu, verskoj i nacionalnoj pripadnosti.Dakle, radi se o mrznji prema svakom ko nije po volji kolektivnog ludila. Ko se usudi da misli sopstvenom glavom biva izlozen stubu srama, apeluje se na njegovu svest, ispituje se poreklo,proglasava se neprijateljem srpskog naroda i prema njemu se bez milosti ponasa i vlast i okolina.























Нема коментара:

Novo u gradnji mostova

MALO FANTASTIKE