bogblog.info Wordpress.com

Mala bara mnogo krokodila

Koristeci coronavirus kao razlog doslo je do sudara interesa crkve i drzave. Drzava da bi zastitila gradjene od sirenja coronavirusa, uvela je vanredno stanje.Kako smo u periodu uskrsnjih praznika gde se po pravoslavnim obicajima narod masovno okuplja u hramovima. Zbog zabrane okupljanja i kontakata, crkva ne zeli da postuje odluku drzave.

Crkva ohrabruje vernike da dodju u hramove, drzava se bolecivo suprotstavlja,ali ne kaznjava svestenike,zbog potencijalnih glasaca na sledecim izborima.
Svi su zadovoljni,makar i po cenu mnogih zivota. !

POKLONJENO JUTRO

22. MART 2020,
Jutro je  prilicno tmurno treba ga racionalno iskoristiti, tu priliku cemo,kako stavi stoje, retko imati. Vlada je donela odluku da lica preko 65 i vise godina u periodu od o3 h pa do o7 h danas mogu izaci u,za to odredjene prodavnice, da bi kupili namirnice za zivot ove nedelje.

Ustajem oko o5 h, dok perem zube razmisljam sta mi je sve potrebno i da li cu uspeti naci sve to.Oblacim se izlazim na ulicu, vide se penzioneri sa kesama,maskama na licu kako mile,onako u tisini  koja podseca na horo filmove. Odlazim do prvog marketa, nesto mi sumnjivo ne vidim da narod ulazi i izlazi, bojazljivo prilazim vide se na ulaznim vratina cetiri nalepljena obavestenja,
Dragi potrosaci ....... , zakljucujem da ovaj market danas nije dezurni za nas penzionere. Dok

 krecem dalje razmisljam, dobro je bar smo bezbedni na ulici,danas nas nece hapsiti,dobili smo dozvolu vlade Republike Srbije, zamisljam kako su se gradjani Sarajeva osecali 360 i kusur dana u poteri za malo vode i hrane ili da pokupe leseva najmilijih, mi samo da se strpimo,dok prodje
koronavirus bicemo opet kao novi,naravno oni koji prezive.

Prilazim narednom marketu, na stotinu metara vide se redovi starijih gradjana, svi su sanitarno obuceni, maske na licu, rukavice na rukama, kolica i torbe su obavezni rekvizit, prilazim bojazljivo kao da sam prosto nepozeljan,sve sto nas je vise sanse su manje da nadjemo sve sto nam treba.
Gore u dubini ulaznih vrata marketa primecujem tri policajca, drze red i nesto dele. Market radi red se polako pomera, primicem se ulaznim vratima, policajka mi daje jednu masku za lice,fabricki pakovanu meidi Kina.

Ulazimo u market rasipamo se izmedju gondola, svi nesto traze ne gledamo mnogo ni deklaraciju proizvoda niti rok trajanja. Kud god se okrenes dolaze ti jedna kolica ususret,taman se sklonis,druga te udare, tisina ko na groblju, nema ljutnje, raspravljanja, cudna harmonije, suznji se razmilili po marketu. Kasirke, takodje sanitarno uniformisane, trude se da budu na visini zadatka naplacuju,vracaju kusur. Poceo je novi dan koji je dug kao godina, treba izdrzati,kako kazu 6-8 nedelja, videcemo....

Sve ima svoj pocetak i kraj, al' sigurno, ovaj svet vise nece biti isti

MALO FANTASTIKE

NOVO U GRADNJI MOSTOVA
Dugo sam razmisljao koliko je komplikovano, cesto i opasno izgraditi i najmanji most preko obicne recice, posebno na vecem rastojanju,koji bi bio apsolutno bezbedan za saobracaj i pesake.

Da bih moje citaoce uveo u fantastiku,krenucemo od obicnog decijem balona koji je ispunjen heliumom i kupuje se na vasarima. Sigurno ste videli da su baloni vezani koncem koji dete drzi u ruci, dok balon lebdi. Meni se dogodilo da sam unuci,slucajno ispustio konac i balon je otisao u nepoznato,Nastala je prava drama,morao sam ici po drugi balon.

Verovatno cete se pitati kakve to sve ima veze s mostom ? , naravno to nema neke narocite veze s mostom, ali cemo stvari posmatrati drukcije, moramo kreativno prici problemu da premostimo reku i resimo problem. Izvrsicemo pripreme u sondiranju, armiranju,temeljnih upornih tacaka s jedne i druge strane reke, koje ce biti staticki sposobne da prihvate opterecenje koje zelimo. Potom cemo vec ostavljene kuke na uporisnim tackama spojiti obicnim silkom za pecanje ( malo sale )

Niti silka ce biti tako spojene za jednu i drugu stranu reke, da ce imati mogucnost da se dizu po potrebi. Sad dolazimo do nasih balona, njih cemo vezati za premostne niti silka, koje ce baloni po zakonu fizike, dizati uvis. Naravno, pitete se a sta cemo dalje?, kada postignemo dovoljnu visinu koju zelima i od premostnog silka dobijemo odredjenu gustinu niti, na scenu stupaju zvanicni inzenjersji instrumenti pomocu kojih cemo izvrsiti testiranje visine i pravca buduceg mosta.
Predpostavljam da niste pomislili da cemo ici na vasar da kupujemo dovoljan broj i velicinu balona, koji ce nam samo posluziti kao polazna osnova nekog mosta. Bice to specijalni baloni za taj projekat i oni ce sluziti svojoj svrsi isto kao one silne daske , skele ili podupiraci dok se neki most gradi.

Dakle, potrebno je stvoriti platformu, dovoljno pouzdanu, da moze prihvatiti druge, jace materijale koji ce u svojoj osnovi ipak biti samo osnovna podloga, dovoljno cvrsta da bi se na istoj mogli nastaviti  radovi po projektu. Kad se obezbedi platforma, dovoljne sirine i visine koja bi mogla prihvatiti za tu svrhu, projektovanu malu masinicu, koja bi posluzila kao tkacki razboj i isplela podlogu u vidu gustog sita, metalne osnove, a koja bi mogla prihvatiti druge,cvrste materijale, sve jos uvek samo kao podlogu. Ta osnovna podloga mora biti dovoljno jaka da konacno, moze prihvatiti finu binor mrezu koja bi se ucvrstila gradjevinskim lepkom, jedna vrsta gipsa, koji bi bio dovoljno cvrst i bezbedan za kretanje radnika.
nadgob935@gmail.com

DA LI JE VREME= UDALJENOST ?

Cesto razmisljam da li je vreme=prostor. Ako bismo imali jednu tacku u prostoru i da zelimo generisati signal na celoj povrsini, sve bi se dogodilo istog trenutka, znaci da nam vreme i nije potrebno. To pretpostavlja da cemo ovog trenutka biti u kontaktu sa celom povrsinom, sem sto bismo utrosili trenutak da saznamo istinu. Ako zamislimo da imamo vise tacaka u prostoru, onda je vreme jednako zbiru od tacke do tacke. Dakle, opet se namece zakljucak da je vreme= prostor ? voleo bih vas komentar : nadgob935@gmail.com

KOMUNJARA

Nije redak slucaj da ste cesto culi,narocito pri politickoj borbi i diskriminaciji,jedne ili druge strane "komunjara"
Dugo sam razmisljao na tu temu, i taman mislim da mi je sve jasno,kad ono,nije to to.Oprostite za ovo to to,al verovatno da sagovornici znaju sta su hteli reci. Ako se misli na komunistu, to danas nije popularno pa sve sto nije popularno,svakako je dovoljno pogrdno da naruzi sagovornika. Medjutim,komunjara otvara i neka druga pitanja,da li se tu ipak misli i na partizane na narodnooslobo-dilacku borbu,na Savez komunista Jugoslavije,mozda i na one,kako ih zovu, bezboznike ateiste, nevernike i druge lupezi ?
Ne znam,ali znam, ovde se ne misli na cetnike,jer oni su se borilui protiv partizana i oni su oslobadjali nesto,mada sa pogresne strane.
No, ovde se postavlja ozbiljno pitanje,na koje nacija mora odgovoriti,kako se to tako iznenada pojavila patoloska mrznja prema sopstvenoj proslosti,proslosti koju su pisali nasi preci. To mu dodje da su preci pogresili,ili su bili naterani,bili su izrodi,prevareni
da se bore za kralja i otadzbinu,moglo bi to bas da bude to.Mene ipak  muci jedno drugo pitanje, zasto se danas toliko trudimo da budemo antifasisti kad to nije To !
Zasto jedan narod ima potrebu da menja sopstvenu proslost, da li samo zbog toga sto je antifasisticka borba svih narod bivse nam drzave Jugoslavije, sirila bratstvo i jedinstvo i gradila nadnacionalni identitet svakog pojedinca.Da li su danas na sceni upravo potomci nekadasnjih kvislinga sto direktno,sto indirektno saradnici Hitlera i drugih fasista, ili je u pitanju pogresno primenjena sloboda coveka u demokratskom okruzenju. Da li narodi nekadasnje drzave Jugoslavija,jos uvek tragaju za sopstvenim identitetom, isticuci pripadnost vecini ( naciji ) na taj nacin iskazuju patriotizam,koji se na kraju pretvara u nacio-fasizam,vracajuci se u proslost,primenjujuci netoleranciju prema drugim narodima u regionu, velicajuci sopstvene zrtve na racun tudjih. Dakle, unutrasnje neistomisljenike nazivamo komunjare,ma sta to znacili,dok druge narode mrzimo po osnovu verske pripadnosti,mada to nikad ne priznajemo, pravdajuci se tako da smo  mi Srbi, sirokogrudan narod,da je krivica kod drugih.
Posebno je zabrinjavajuce sto olako prihvatamo teoriju zavere, koju nam prodaju kvazi intelektualci, kao svi nas mrze samo zbog toga sto smo Srbi, servirajuci nam istoriju i slavnu proslost,vise u mitu no u realnom svetu. Kazu svi narodi bivse nam drzave Jugoslavije  su bolje prosli,a nikad nece reci da bas Srbi-Srbija, kao jedna od aktera raspada Jugoslavije se ne moze pohvaliti svojom nevinoscu.
Ide se toliko daleko da se stalno govori o duplim arsinima od strane evropskih i svetskih instuitucija. cini se nepravda Srbij samo zbog toga sto negde, u nekim lozama, je odluceno da se unisti pravoslavlje, naivan narod to prima zdravo za gotovo. Velicaju se ratni zlocinci kao heroji,negira se genocid u Srebrenici, vesto se izbegava da se konacno suocimo sa tuznom prosloscu.
Kad se udje u genezu dogadjaja na vlasti u Srbiji,a mahom i drugim republikama su upravo oni koji su bili zagovornici rata i zlocina i kako ocekivati drugo resenje.

Bila bi velika greska ne spomenuti crkvu i druge verske zajednice,koje nisu iskoristile svoj uticaj, kao poslednji autoritet u narodu da sprece bar ono sto se spreciti moglo. SPC je u nekim slucajevima direktno dala svoj blagoslov onima koji su cinili zlocine, pravdajuci se time da smo pred bogom svi isti, kakve li ironije. O uticaju religije na nasu tragediju nikad se ne raspravlja, to je tabu tema. To je upravo drustveni fenomen koji me posebno zabrinjava, cije posledice svakog dana oseca ceo svet, ali se preko tog elegantno prelazi, valjda se plasimo Boga,da kazemo,vera u tebe ce nas u dogledno vreme sve unistiti. Znam, svi koji su optereceni bozijom voljom nemaju hrabrosti da prosire svoje horizonte, jer mogli bi postati verski revizionisti, koji ce svakako zavrsiti na lomaci.

Vratimo se mi komunjari, nasoj osnovnoj temi, koja je bila samo povod za sirenje mrznje prema neistomisljenicima,drugoj politickoj opciji,pripadnosti drugom narodu, verskoj i nacionalnoj pripadnosti.Dakle, radi se o mrznji prema svakom ko nije po volji kolektivnog ludila. Ko se usudi da misli sopstvenom glavom biva izlozen stubu srama, apeluje se na njegovu svest, ispituje se poreklo,proglasava se neprijateljem srpskog naroda i prema njemu se bez milosti ponasa i vlast i okolina.

LOGIKA I CINJENICE

Budva , septembar popodne,

Tog dana smo ja i moj brat Mile dosli sa plaze,dan je bio, za ovo doba godine, neverovatno suncan i topao,pravo uzivanje. Posle vecere,kao i obicno, spremamo se za setnju do Starog grada, da uzivamo u prijatnoj noci posmatrajuci velelepne usidrene jahte, kako se nemarno pokrecu pod naletom talasa,svetlucajuci svaka na svoj nacin.

Zvoni mi mobilni, javlja se prijateljica koje je odsela u hotelu na "slovenskoj plazi" prilicno uznemirenog glasa, kaze : molim te dodji odmah,imam problem.Uzimam taksi, misli su mi usmerene, sta bi to moglo biti  kad je tako uznemirena, negde u dubini, izmedju ostalih nevolja,pada mi napamet, da li nije kradja.Stizem na recepciju, brzim pogledom pratim prisutne u sirokom holu, ne vidim prijateljicu.Nekoliko puta prelazim pogledom,nista, u jednom trenu primetih da su siroka vrata prema unutrasnjosti kompleksa otvorena, tako da unutrasnje osvetljenje slabo obasjava taj deo, vidim jednu osobu ledjima okrenutu prema holu recepcije slabo osvetljenu,prilazim jos uvek sa nevericom i nadom da je to prijateljica.Da, vec se dobro ocrtava, sama je i prati pokrete prolaznika,nadaju ci se da ce me primetiri sa te strane.Jelena,sta se desilo ? okrece se i place,kazi sta se desilo,pokrali su me,kaze mi vidno uznemirena.Pokusavam da je,koliko,toliko smirim i da saznam vise detalja,napustamo recepciju,setajuci do njene vile, spominje mi da se radi o 1.2oo E,da je to veliki novac,kaze imala je crnu torbicu i tu je bio samo novac.Naravno, za jednog penzionera to je veliki novac.Ne povezano mi spominje neke detalje, kao bila je na recepciji,posle toga u apoteci,pa u restoranu na dorucku, ali je ubedjena da je novac-crnu torbicu stavila u kofer u hotelu i sve uredno zakljucala.Kada se,posle nekog vremena vratila u hotel, otkljucala kofer,sve je na svom mestu,ali crne torbice nema.Uporno pokusava da mi docara situaciju tog dana, bila je u apoteci,na recepciji, u restoranu gde se inace hrani,vodi me u restoran,javlja se sefu restorana i opisuje mesto gde je sedela za vreme dorucka,pita da li je neko od osoblja primetio neku crnu torbicu.Sef uljudno slusa,konslutuje saradnike, na kraju saopstava da niko nema bilo kakve informacije o zaboravljenoj torbici i kao sluzbeno programiran, tvrdi da se nikad nije dogodilo da gost zaboravi stvari, a da to osoblje uredno ne prijavi.Skidamo jednu nadu manje,usmeravamo paznju na apoteku, ni ovde nije nista zaboravljeno.
Pokusavam da pohvatam sve detalje i tok price se odmotava. Kaze kada je stigla u sobu, ostavila stvari, pokusala je otvoriti sef da bi ostavila torbicu,sef nije radio pa je to saopstila devojci koja brine o sobi i gostima,devojka je pozvala,kako kaze, elektricara koji je nesto ceprkao ali nije osposobio sef. Za sve to vreme naseg razgovora, pokusavam da saznam, da li je slucaj i zvanicno prijavljen upravi hotela i policiji, uvek dobijam nekako nedovoljno njenu odlucnost, dakle, oseca se neka unutrasnja briga, kolebljivost izmedju slucaja i licnog karaktera ostecene, sta ako postoji i trunka sumnje da ona ipak nije stavila torbicu u kofer,a neko bude nepravilno okrivljen.?
Posto je nas razgovor usao duboko u noc, ne nazire se nikakvo resenje, u nameri da pomognem pokusavam da izigravam Sherlocka Holmesa, slazem sve detalje slucaja.Gost je dosao u sobu, prijavio neispravan sef, znaci ima stvari posebne vrednosi,devojka angazuje elektricara koji nesto ceprka oko sefa i ne uspeva da popravi, gost nema izbora  torbicu stavlja u svoj kofer, naziru se izvrioci dela.
Moje nastojanje da razbijem svaku sumnju kod prijateljice, njeno kolebanje,borbu izmedju cinjenica i potsvesti sumnje, potkrepnjenu njenom profesionalnom etikom jer se i sama bavi umetnickim pristupom, tudjim sudbinama svake vrste, konacno, utvrdjujemo strategiji sta sutra, pre svega slucaj se mora prijaviti upravi hotela i policiji.Rastajemo se u ubedjenju da smo zauzeli jedino moguc stav oko slucaja kradje,koja mora dobiti svoj sluzbeni tok.
Rastajemo se,prijateljica odlazi u svoj hotel ja se vracam u moj apartman.
Negde na pola puta zvoni mi mobilni, prijateljica euforicno kaze: Bogdane neces verovati sa unutranje strane na bravi nasla sam moju torbicu koja visi,sve je u njoj na svom mestu,nista ne fali, tu je novac, bas kako sam ostavila !
Sutradan nastavljamo pricu,prijateljica srecna sto se agonija dobro zavrsila, pokusava da objasni sta se sve umedjuvremenu dogadjalo,posle njene intervencije da je nestao novac, od uprave hotela dobija sledece obavestenje; tog kriticnog dana devojka koja brine o sobi nasla je na stolu crnu torbicu,da ne bi ostala na stolu,torbicu stavlja u fioku stola i prenosi tu informaciju pretpostavljenima, oni joj savetuju da je to pogresno,da nije smela torbicu stavljati u fioku,morala je istu ostaviti tamo gde je nadjena, devojka odlazi u sobu i vadi torbicu iz fioke,kaci je na bravu s unutrasnje strane sobe,da bi je gosca verovatno,cim otvori vrata najlakse primetila.
Meni je ova prica prilicno na klimavim nogama,prijateljica vesto izbegava svaki racionalan zakljucak,srecna je sto se torbica nasla, ne zeli vise da se opterecuje negativnim stvarima kaze, prica je zavrsena.
Ostavljam na razmisljanje i zakljucak mojim dragim citaocima, da pokusaju iz slucaja crne torbice izvesti racionalan zakljucak.U konkretnom slucaju doslo je do " sudara"logike i cinjenica. Nema sumnje da u ovakvim slucajevima logika nije pouzdan oslonac, dok cinjenice, kao odlucujuci detalj, nisu nedvosmisleno utvrdjene.
nadgob935@gmail.com